Klod Debisi (1862-1918) je najznačajnija ličnost, tačnije, tvorac muzičkog impresionizma. Rođen je u Parizu, sa sedam godina svira klavir a već Klod Debisisa jedanaest je primljen na Pariski konzervatorijum. Kao pijanista i dirigent svojih dela nastupa po evropskim zemljama. 1884 godine dobija Veliku nagradu Rima za kantatu Bludni sin. 1887 godine se vraća u Pariz i od tog vremena je živeo kao povučeni muzičar, boem i borac za hleb i umetnost. Za to vreme studirao je dela Vagnera i Musorgskog koja će imati uticaj na njega i njegovu umetnost. Sve do svoje četrdesete godine bio je nepoznat široj javnosti. Posle izvođenja opere Peleas i Melisanda postaje jedan od najpoznatijih svetskih kompozitora. U toj slavi nije dugo uživao, umire u Parizu 1918 god.
Debisi je počeo da stvara u vreme kada su u Evropskoj muzici još uvek osnovu činili dur i mol. On uvodi celostepene, pentatonske i egzotične lestvice u svoja dela, donosi harmonske novine, ne poštuje pravila romantizma. Njegove teme su sažete i malog opsega, ritmička osnova nestalna i neodređena a glavni elementi stvaranja su boja i harmonija.
 
Debisijeve kompozicije pripadaju različitim područjima. Pisao je instrumentalna i vokalno-instrumentalna dela.
Od kamernih dela najznačajniji je gudački kvartet g-moll.
Od orkestarskih dela se izdvajaju Preludijum za popodne jednog fauna, More sa programskim karakterom.
Od solo-pesama se izdvajaju Pet pesama po Bodleru i Tri pesme po Malarmeu.
U operi Peleas i Melisanda Debisi ostvaruje tesnu vezu između tona i reči, zato i stvara novi tip rečitativa sa intonacijom bliskom narodnom govoru.
>  
Od klavirskih kompozicija značajnije su Svita za klavir, Dečji kutak, Estampe. Izuzetno su vredne minijatura pod nazivom Preludijumi. U njima se oseća prava impresionistička atmosfera. Od ovih minijatura se izdvajaju Devojka sa lanenom kosom, Potopljena katedrala, Šta je video zapadni vetar, Koraci u snegu.
Poslušajte:
gudački kvartet g-moll
„Devojka sa lanenom kosom“
„Preludijum za popodne jednog fauna"